|
|
|
| Zabranjeno voce |
Kad san tek pocela izlaziti sa nekih 16 godina, nisam ni slutila da cu postati ono sta san u to vreme najvise mrzila. Navijacica. Tad san uvek bila protiv fudbala, protiv navijanja i svega sta uz to ide. Za mene oni su bili huligani, ulicari, pijancice i ko zna sta jos. A onda? Jednog dana iz neke bezvezne oklade prvi put san nogom krocila na splitski Poljud. Cim san usla na stadion odmah sam se zaljubila. U te tribine Severa, u zeleni travnjak, u celi stadion, u visoko podignute salove, u zastave koji su visoko vijorile, u zapaljene bengalke, u pesme sta su se orile Severon, u Torcidu... |
|
| Kako ti je ime lepotice |
I tog dana, vozovi su, po običaju kasnili. U staničnom bifeu, bila je poprilična gužva jer je jutro bilo veoma hladno. Do polaska mog voza, ostalo je još pola sata pa sam brže bolje zauzeo poslednje prazno mesto za stolom u uglu bifea. Za stolom su sedeli, verovatno, muž i žena, i neka devojka koja je pomno popunjavala ukrštene reči. Bračni par je po mojoj proceni ulazio u tridesete godine dok je devojka verovatno bila zaljubljena do ušiju jer su samo zaljubljene devojke tako smirene i nezainteresovane za svet oko sebe... |
|
| Ozenjen muskarac |
Sve se dogodilo potpuno neocekivano. Sasvim iznenada našla sam se u ljubavnoj vezi sa oženjenim covekom, dakle, postala sam "ona druga", iako mi takva mogucnost nikad ranije nije padala ni na pamet. Kada sam nekada, pre nego što se to meni dogodilo, razmišljala o ženama koje imaju veze sa oženjenim muškarcima, zamišljala sam ih s jedne strane kao usamljene i nesrecne osobe, a sa druge, kao nemilosrdne otimacice tudih muževa, i još gore, oceva. Nikako mi nije bilo jasno zašto su se upuštale u nešto toliko rizicno i opasno i kako se nisu plašile posledica koje bi mogle da se izrode iz takvih, zabranjenih i tajnih veza... |
|
| Sunce se ponovo radja |
Zvala se svetlana. I danas se zove tako, samo vise nije moja. Poklonio sam joj srce, dusu, zivot. Zakleo joj se na ljubav u dobru i zlu, na apsolutnu vernost. Obecao sam joj sve najlepse, pruzio joj sve sto je bilo u mojoj moci. A ona je sve to sebicno uzela i otisla u zagrljaj drugom. Najgora kletva – dabogda imao pa nemao – sustigla me je. Imao sam 23 godine i mislio sam da je ceo svet moj. Bio sam pun nade, snova. Izlazio sam, druzio se, imao devojke. Odsluzio sam vojsku, zaposlio se. I onda, da li ruka sudbine ili moja volja da leto provedem u Jabuci kod tetke, odveli su me i bacile pred njene noge... |
|
| Votka party |
Na jednoj maloj razglednici iz Republike Srpske, bilo je napisano: ,,Sve to vremenom dodje...Vreme je tu da izrice pravdu i stvlja stvari na njihovo mesto..." i ja sam je u prvi mah samo preletela pogledom i odlozila na svoj radni sto. Te reci mi nisu znacile nista vise sem lepo srocenih misli nekog lutajuceg pesnika... Bas tog dana, imala sam jako mnogo obaveza, morala da se bacim na ucenje i nisam znala sta bih pre pocela. S obzirom da je mart vec dobro ugazio u lepo vreme i da su ljudi kao posle duge apstinencije isetali na svez vazduh, morala sam i ja da predahnem i razbistrim glavu od svega i prodjem mojim omiljenim delovima grada... |
|
| Ne brze od zivota |
Od kada znam za sebe, znam i za nju. Zvala se Ana, imala je smedju kosu, smedje oci i mogu slobodno reci da je bila najsladja i najsimpaticnija devojka u gradu. Ali ona toga nije bila svesna. Uvek je zelela da bude opasnija, bolja riba od drugih. Da nije bilo te njene sulude zelje ne bi bilo ni ove price. Imala je 16 godina, bila je drugi razred srednje skole. Uvek je bila odlican djak, lepa kao lutka, pametna kao pcelica, ali lakomislena... |
|
| Tebi, moja mazo |
- Znaci, raskinucete?!
- Da...
- Nadam se da nisam ja kriva za to.
- Ne, nisi. Hvala ti sto si mi sve rekla. Da nije bilo tebe, ziveo bih u obmani.
- Ma u redu je. Uradila sam ono sto sam smatrala najpametnijim, u ostalom, ti si mi najbolji drug.
- Aha... e moram da prekinem, mojoj kevi treba telefon!... |
|
|
|
|
